Završio Zoran Radmilović u zatvoru zbog “laprdanja” u kafani. Mihiz dođe da ga vadi, a on: “Ne idem ja kući bez drugara…”

Zoran Radmilović je bio glumčina. “Glumčina” će se zvati i dokumentarni film posvećen legendarnom glumcu koji je danas počeo da se snima u Zaječaru, njegovom rodnom gradu.

Premijera filma, koji će režirati Vladimir Ristić, predviđena je povodom dva jubileja: 75 godine od osnivanja zaječarskog pozorišta i 30. po redu Festival “Dani Zorana Radmilovića”.

A toliko je priča i anegdota o Zoranu Radmiloviću. U Nedeljniku je svojevremeno objavljen tekst o glumčevom životu u kom su pričali, ne samo njegovi prijatelji i kolege, već i oni koji su ga cenili…

”Šala (i te kakva zbilja) nastavlja se u kafani kada Zoran, alijas Ibi, identifikuje te vlastodršce, drugove rukovodioce, sakrije se iza stolice kao dete, uperi u njih prst i sve ih, imitirajući štektanje izmitraljira.”

Ovako je, između ostalog, velikog glumca Zorana Radmilovića opisao svojevremeno u razgovoru za Nedeljnik Dejan Čavić, autor knjige ”Urbana glumačka moderna Ateljea 212”.

Tako je u Dubrovniku, u Ulici od Puča, zdipio epitrahilj iz pravoslavne crkve, zabavljao općinstvo pokazujući kako i crkva jeste jedan veliki teatar – ali nijednog trenutka ne sprdajući se sa religijom. Igra se nastavlja čak i u zatvoru, ali ni tu joj nije kraj.

Jednom se u kafani Zoran prelaprda, nepoćudno nešto po mišljenju narodne milicije o narodnoj vlasti reče, pa u haps ga strpaše. Probde noć u stanici u Majke Jevrosime, ode sutradan Mihiz da ga vadi, komandir ga pusti, a on će: ‘Ne idem ja kući bez drugara sa kojima sam ovde noć proveo. Zovite mi advokata!’

Izvor Nedeljnik

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *