“U početku beše reč … “

Koliko vodite računa o Vašim mislima, o njihovoj verbalizaciji?! Kako počinju, koliko tolerancije ima u njima, koliko imate realnu sliku moći izgovorenih reči ili svojih misli!?
Biblija kaže: “U početku beše reč”, od izgovora do realizacije malo treba. Koliko smo svesni toga?!
Kraj je godine i sumiramo koliko smo postigli, koliko novca zaradili, prijatelja stekli ili se odrekli, a ja ovih dana sumiram i svoje misli tokom 2018. godine . Na jednom seminaru nam je životni motivator savetovao da zapisujemo svoje misli svakog dana. Priznajem, i sama pomisao da to činim me je uplašila. Ubeđena sam u delotvornost kontrolisanja misli, ali zapisivanje na dnevnom nivou budi neku bojazan od sebe same, pa tako, nisam dobar primer rečenice oca Tadeja “Kakve su ti misli, takav ti je život”.

Analizirajući druge ljude, dela, ponekad se više pronalazim u rečenici “Kakve su mi misli, dobar mi je život “. Ipak, i kad tako pomislim, trudim se što pre da ih stopiram. Priznajem, malo su me umorile priče o pozitivnom stavu bez pokrića, o pozitivnom stavu prema svemu i svima, jer je to postao, nazovimo, trend. Nikad nisam volela trend, instat popularnost, modu, ljude. Neko će pomisliti da sam namćor, nisam, samo sam posledica brojnih eksperata za ljudsku dušu. Nemojte pogrešno da me shvatiti, ne slušam svakoga, ali tolika površnost i bombardovanje putem medija, društvenih mreža kako smo nezadovoljni, a treba da budemo nasmejani, budi u meni vrstu bunta. Ne želim da neko ljudsku dušu posmatra kroz čitavo društvo, ne želim da neko misli da postoji rečenica koja će svima pomoći.

Kad je dobro biram ljude, kad je teško biram dobre ljude. Tuga i patnja se manifestuju i kao fizička bol, pa koju rečenicu tada može čovek sebi da ponavlja!? Svako od nas je individua i svako ima svoj način nastanka, opstanka, bitisanja. Pošto mi je skupo da plaćam psihoterapeuta, a verujem u onu ” Dosada je đavolja rabota”, ja sebe što više uposlim. Ne ponavljam određene rečenice koje bi mi odredio drugi čovek, već me reči, rečenice same nalaze tokom moje potrage za odgovorima.
Elem, kao što napisah, svoje misli ne zapisujem, ali imam naviku da podvlačim rečenice koje pročitam. Pa ću, neke od njih, podeliti sa ciljem da sumiram 2018. godinu. Neke od napisanih su me motivisale, pokrenule, ukazale na određene situacije, ljude … nadam se da će i vas, jer im je, u ovom tekstu, to namena.

  • “A novi koji dolaze, opet vjeruju. Čovjekova nada je jača od iskustva, ne može je pokolebati tuđi neuspjeh. “
  • “Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost.”
  • “Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti!?”
  • “… nećemo biti bogati u novcu, ali ćemo biti najbogatiji u ljubavi…”
  • “Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?”
    -“Ne bacaj svoju krivicu na drugoga.”
    “Više je dobrih ljudi na svijetu nego zlih. Mnogo više! Samo se zli dalje čuju i teže osjećaju. Dobri ćute.”
  • “Ulizice – to su za mene najgori ljudi na svetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni seju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi verni svakoj državi, kao kurve neverni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi.”
  • “Niko ne žali manje svoj život nego mlad čovjek, a poslije, što više stari i što manje ima razloga da živi, sve više se hvata za život.”
  • “Lepša duša dublje jeca.”
  • “Ne uzdaj se u sreću, nego u samog sebe.”
  • “Nikad ne potcenjuj moć ljudske gluposti.”

Ne zaboravimo, najlepše se vidi Beograd, ne iz centra, već sa vrha tornja Avale. Moramo napraviti milion koraka unutar sebe, da bismo postigli jedan van sebe .

Sanja Ćulibrk

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *