foto- pexels

SVAKI TREĆI AKADEMAC – PUŠAČ

Zavodljivosti dima cigareta podlegao je svaki treći student, a većina njih prvi put je ukus duvana probala još u osnovnoj školi, između 13. i 15. godine. I dok god je ovako zabrinjavajućih podataka, priča o štetnosti duvana neće izaći iz mode. To potvrđuju i u Zavodu za zaštitu studenata Beograd, gde će danas, od devet do 15 časova, povodom Svetskog dana bez duvanskog dima, biti održana besplatna akcija provere plućne funkcije. Ovaj datum, koji ima i svog srpskog „parnjaka”, odnosno nacionalni dan borbe protiv ovog problema (31. januar), biće obeležen temom „Duvan i zdravlje pluća”, a pod sloganom „Ne dozvolite da zbog duvana izgubite dah”.

– U svakodnevnoj praksi primetili smo da postoji velika potreba da se sve više priča o štetnosti pušenja i da se naši pacijenti edukuju. Svi koji danas dođu, moći će da urade spirometriju koja je jako bitna. Jer, mladi sa kraćim pušačkim stažom ne moraju imati simptome nekih hroničnih oboljenja, ali, prva njihova naznaka (posebno kod hronično-opstruktivne bolesti pluća) može da bude upravo spirometrijski nalaz – objašnjava primarijus Snežana Stojanović Ristić, načelnica službe opšte medicine zavoda, i dodaje da je duvan faktor rizika za bolesti disajnih puteva, kancerogena i kardiološka oboljenja…

Baš zbog toga što se u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata radi sa mladim ljudima (do 26 godina), oni, kaže Snežana Stojanović Ristić, mnogo polažu na prevenciju. Zato su lekari opšte medicine, ali i drugih specijalnosti „u obavezi da skrenu pažnju na problem pušenja”.

Mladi su, dodaje, skloni uticaju društva, a mnogi od njih, u nedostatku samopouzdanja i želji da se ne izdvajaju od drugih, lako posežu za cigarom, elektronskom cigaretom, nargilom… Kada ih lekari pitaju zbog čega puše, kao razloge navode zadovoljstvo, naviku, zavisnost…
– Mi radimo sa studentima, budućim intelektualcima, ali samo saznanje o štetnosti duvanskog dima kod njih ne vodi a priori zdravim stilovima ponašanja. Zato su potrebne i različite radionice ali i individualni i grupni rad. Ima akademaca koji bi želeli da prekinu, ali da bi krenuli sa tim, potrebna im je podrška članova porodice, izabranog lekara, emotivnog partnera… Najvažniji su odluka i jaka želja, a sve ostalo se zasniva na nekoj vrsti psihoterapije – objašnjava Snežana Stojanović Ristić.

izvor – Politika

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *