“Ostala mi je žalost što nemam još jedan život da ga provedem na zemlji i od zemlje.” – Mihailo Miša Janketić

Jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca Mihailo Miša Janketić preminuo je danas u Beogradu, saopštilo je Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP).

U bogatoj karijeri odigrao je preko stotinu uloga u pozorištu, najviše u svom Jugoslovenskom dramskom. Ogroman trag ostavio je i na filmu, televiziji i radiju. Dobitnik je svih najznačajnijih glumačkih i društvenih priznanja, Dobričinog prstena, Oktobarske nagrade, četiri Sterijine nagrade, Nagrade “Pavle Vujisić” za životno delo.

Prvu ulogu na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta odigrao je u predstavi Ričard III 1961. Član ansambla JDP-a bio je od 1962. do 1998. godine. U tom periodu ostvario je preko šezdeset uloga. Poslednju premijeru Miša Janketić je imao na sedamdesetogodišnjicu Jugoslovenskog dramskog pozorišta u predstavi Kralj Betajnove igrajući Krneca (2018).

Rođen je 24. maja 1938. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je završio u Beogradu. Upisao je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je posle tri godine, 1958. postao student glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Diplomirao je 1962. godine u klasi profesora Mate Miloševića.

Dao je pregršt intervjua, a mi vam ovom prilikom izdvajamo citate iz nekoliko njih o životu i njegovoj profesiji.

“Taj nagoveštaj ljubavi, spoznaja da umeš da voliš, da nisi centar sveta, da nisi ti najvažniji i najvoljeniji od sebe samog, to je jedno veliko bogatstvo. To su meni moji unučići sad poklonili i ja uživam u tome.” (Story)

“Is­po­sta­vi­lo se da je igra ili glu­ma u po­zo­ri­štu, jed­no od naj­i­de­al­ni­jih me­sta za moj ži­vot. Po­ne­kad mi se či­ni da sam se od re­al­nog ži­vo­ta, ve­ro­vat­no ne­ma­ju­ći sna­ge da se su­če­lim sa njim, pr­o­sto sa­krio iza za­ve­sa.” (Politika)

“Nema čoveka na svetu koji je završio sve moguće poslove koje je planirao. To se neće desiti ni sa mnom.” (Večernje novosti)

“Moram priznati da sam ja optimista bez pokrića. Optimizam baziram na svojim željama i mislim da bez želja i motiva nema ljudskog opstanka. Nadam se da će ova okrenutost sveta prema sebi pronaći jedan put koji je malo dalje od proste sebičnosti, a to se može postići samo nekom verom, nadom i motivom. U tom smislu sam optimista, a prema ovome što je realno stanje – optimista bez pokrića.” (Blic)

“Celog života sam jurio život a on me, evo, stigao. Kad me pitaju koliko imam godina ja kažem nijednu. Svaku sam spiskao. I nije mi žao.” (Večernje novosti)

– Ostala mi je žalost što nemam još jedan život da ga provedem na zemlji i od zemlje. Priroda je moj ambijent, ona mi bogati dušu, tek na zemlji sam svoj na svome. Rasprodao sam sve onih teških devedesetih godina, imao sam alate.

– Trenirao sam boks mesecima, i to po šest sati dnevno. Trenirao sam sa čuvenim trenerom Bogdanovićem, koji je jedanput izjavio da sam na kraju slobodno mogao da boksujem za reprezentaciju u polusrednjoj kategoriji – ispričao je glumac, koji nas je danas napustio u 80. godini života.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *