Milan Mladenović: “Neka moju muziku klasifikuje kao tamnoljubičastu“

Na današnji dan, 1994. godine napustio nas je Milan Mladenović. Vizionar, filozof, umetnik, “Dečak iz vode” koji je pevao stihovima, glasom, gitarom. Njegovi stihovi su govorili u ime svih istomišljenika. I danas odzvanjaju njegove reči, a njegovoj muzici se i danas dive muzički znalci … i niko, baš niko ne može da ospori genijanost ovog intelektualca, muziku ovog muzičara, reči ovog pesnika, dostojanstvo ovog čoveka.

’’U svakom porazu ja sam video deo slobode. I kad je gotovo, za mene, znaj, tek je počelo!’’

’’Treba mi svet, otvoren za poglede, otvoren za trčanje. I treba mi soba da primi pet hiljada ljudi, sa dignutim čašama, sa dignutim čašama…’’

U svom poslednjem intervjuu u nedeljniku “Intervju”, Milan Mladenović je na pitanje da li se vremena menjaju zloslutno odgovorio. Da je danas živ i da mu postave isto pitanje, čini se da bi njegov odgovor bio isti.

’’Vremena se menjaju, kako da ne. Ali, za sada se menjaju nagore!’’

Dalje je nastavio:

’’ Život je ovde postao nemoguć. Strašno je samo što se ljudi ne bune zbog toga. Svako se plaši da ne izgubi neki osnovni minimum koji mu je ipak zagarantovan do sada bio, a sada i taj minimum prestaje da postoji. Vrlo sam razočaran u ljude koji su dozvolili da ih sahrane i moralno, i ljudski, dozvolili su da ih prijatelji izdaju, da oni izdaju svoje prijatelje i braću i sve živo, i da se sve to završi u jednoj opštoj kaljuzi. Danas smo pričali kako si ti došao dovde, i kako sam ja video klince koji su sat vremena čekali tramvaj da bi došli u školu, i nisu ga dočekali. Sve mi liči na čekanje nekog tramvaja koji treba da se pojavi, a ustvari treba učiniti nešto konkretno, tako da je to strašno sve zajedno: koliko su ljudi neangažovani·i koliko je taj osnovni minimum važniji od ljudskog dostojanstva koje je sve dublje u blatu… Poniženi i uvređeni, bukvalno tako.’’

“Ja sam oduvek spavao, s’ tvojim imenom na usnama. Ti si oduvek spavala, s’ mojim imenom na usnama. I kud’ god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci. I kada želim nešto da kažem, ja kažem mi! Ljubav, ljubav, ljubav, ah ljubav!”

“Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude. Ovo je kuća za nas, ovo je kuća za svu našu decu. Pogledaj me, o, pogledaj me očima deteta”

’’Moja muzika je crna onoliko koliko su i dešavanja oko nas “tamna”. Ako pogledaš našu političku i ekonomsku situaciju, nećeš videti nijedan jedini zračak sunca. U takvim okolnostima, ja ne mogu da pevam veselice i poskočice, jer to nije u skladu sa mojom ličnošću. Ako će nekome biti lakše, onda neka moju muziku klasifikuje kao tamnoljubičastu” – govorio je legendarni muzičar.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *