Mač je značio – život. Na maču se zaklinjalo

Pod klasičnim mačevanjem se prvenstveno podrazumeva tradicionalna borbena veština tehnike i taktike upotrebe pravog ili zaštićenog pravog mačevalačkog oružja. Ovaj prvi, osnovni i najstariji vid mačevanja ima tradiciju na tlu Evrope staru oko 3800 godina. Borbeno mačevanje je sve do XVIII veka bilo osnovno i najvažnije sredstvo rata, dvoboja, duela ili kurtoazne borbe. Razlikujemo četiri osnovne vrste tehnika zapadnog borbenog mačevanja koje u glavnim crtama prate i duh četiri osnovna perioda istorije Evrope do modernog doba: starovekovno i evropsko mačevanje, srednjevekovno, novovekovno evropsko borbeno mačevanje počinje sa evropskom renesansom a završava sa sredinom XVIII veka.
Što se tiče začetka mačevanja u Srbiji ono počinje dolaskom na prostore buduće postojbine u doba vizantijskog cara Iraklija. Srpska plemena su bila usmeravana da naseljavaju prazan prostor na severozapadnim granicama gde nije bilo mira i borilo se često. Zato su se u periodima mira svi odrasli muškarci učili baratanju oružjem, nadmetanjem u mačevanju, plivanju, ronjenju, rvanju i drugim disciplinama. Mač je ipak imao glavnu ulogu u borbi i zato mu je pridavana izuzetna važnost, čak se i zaklinjalo na maču.
U “ŽITIJU KRALJA STEFANA DEČANSKOG” posebno se ističe Stefan Dušan (kasnije Silni) koji je bio sjajan borac sa izvanrednom veštinom u vladanju oružjem, posebno mačem, hrabar, maštovit u izvođenju akcija u boju i to je bio jedan od dokaza da je srpska borilačka veština bila na visokom nivou. Taj nauk se mogao dobiti samo od najboljih učitelja borilačkih veština. On je borilačku slavu stekao u bitkama, a samim tim i veliki ugled među vitezovima širom Evrope. Mnogi vitezovi iz Evrope smatrali su za čast da ih Despot Stefan proizvede u viteza.

Tokom XIX veka pa sve do aprila 1928. mačevaoci su nastupali na raznim javnim časovima, priredbama i međugradskim takmičenjima, akademijama a nastupali su i van zemlje.
Do danas se neguje tradicija mačevanja. Srbi što se tiče regiona, kažu, prednjače pa tako nije ni za čuditi se što će Smederevska tvrđava od 2. do 5. maja biti poprište Međunarodnog turnira – Bitka nacija. Reč je o Svetskom prvenstvu u nacionalnim istorijskim srednjovekovnim borbama, koje okuplja učesnike iz čak 33 države. Popričali smo sa Aleksandrom Politopulos Andjan o pripremama za prvenstvo i koliko čovek treba da bude spreman za ovaj vid sporta koji sa sobom nosi realne povrede:

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *