“Gde razum prestaje, tu ljubav počinje…”

“Pišući obe knjige, shvatila sam da se naša snaga i nada nalaze u iskrenosti, nesebičnom davanju, razumevanju i odricanju od egocentrizma koji buja u 21. veku. “

Ljiljana Šarac je srpska knjževnica , profesorka srpskog jezika. Pre nego što je 2015. objavila prvi roman dugo je pisala poeziju. Među čitaocima odmah je prepoznata kao autor kvalitetne srpske proze koja kombinuje prošlost i sadašnjost, i sa lakoćom vodi svoje čitaoce na nestvarno putovanje kroz vekove .

Romanu “Stariji”  prethodio je roman “Starija” , da li ima ikakve povezanosti , u smislu da treba prvo da pročitamo prethodni roman kako bismo razumeli novi?

Zapravo su i ,,Starijoj’’ i ,,Starijem’’ prethodila tri izuzetno uspešna istorijska romana. Okretanje ka savremenim intrigantnim ljubavnim temama bilo je istinski hrabro! Međutim, ostala sam verna svom stilu, dinamici i iskrenom i dubokom zalaženju u međuljudske odnose i to je ponovo naišlo na dobar prijem. Moji čitaoci su razumeli šta im pripremam i poručujem.

Ista ideja me je vodila kroz oba poslednja romana, a to je da srce ne poštuje nikakava pravila!

Tako je lako moralisati, ogovarati, iščuđavati se, a tako je hrabro prepustiti se osećanjima i ne osvrtati se na okolinu za koju znamo da uglavnom nema ništa lepo da kaže…

,,Starija’’ i ,,Stariji’’ su tematski dve strane istog novčića. Bave se vezama u kojima postoji velika razlika u godinama između partnera.

Svaki od njih priča priču na svoj način. Junaci, vreme i mesto, nisu povezani, te se mogu čitati odvojeno. Mada, kada se pročitaju oba (nevezano kojim redosledom) stiče se kompletna slika, pa se i analiza i polemika mogu voditi utemeljeno i argumentovano, a sve doživljavamo i iz muške i iz ženske perspektive, što je uvek zanimljivo.

Dok ste pisali ovu knjigu, šta ste shvatili, sa kojim iskušenjima se suočavaju ljudi srednjih godina?

Iako su glavni junaci u srednjim godinama, romani su himna ljubavi u svim dobima. Ti junaci imaju decu, kolege i koleginice, komšije koji su mlađi od njih, a sličnih su problema i dilema.

Fokus je širi od Nadičinih 45 i Milanovih 50 godina. I zaista, kako vreme prolazi, a iskustva se nižu, shvatam da svako vreme ima svoja iskušenja, prepreke i zamke na putu. Ne postoji škola, savet, recept, koji će nas od njih spasiti.

Pišući obe knjige, shvatila sam da se naša snaga i nada nalaze u iskrenosti, nesebičnom davanju, razumevanju i odricanju od egocentrizma koji buja u 21. veku.

A što se tiče srednjih godina, one su najlepše, jer ih sama živim i gustiram! To je vreme kada ste se ostvarili i porodično i poslovno i možete malo da odahnete. No, opuštanaj nema! Roman ,,Stariji’’ upozorava šta može da se dogodi kada život postane puka rutina i kada se upadne u monotoniju dobro poznate i predvidljive kolotečine!…

Kome je namenjena knjiga?

Knjiga je namenjena svima koji još uvek u društvu ispijaju kafu. Onima, koji dok to rade, ne kukaju šta ih žulja i boli, već pričaju šta im se zanimljivo dogodilo. Knjiga je namenjena onima koji i pored svega veruju u ljubav i mogući srećan kraj.

Ko ima izražajniju krizu srednjih godina, muškarci ili žene? I zbog čega?!

Ja zapravo ne znam šta su to srednje godine. Iako se ozbiljno bližim pedesetoj, (’71. sam godište) osećam se mnogo, mnogo mlađe. Imam energiju kao tri prosečne žene, imam planove kao njih pet, imam radosti i ljubavi – sve to puta deset! Zar sam ja onda u srednjim godinama?! Ako me zdravlje posluži, mislim da mentalno nikad neću ni stići do njih, a još manje doživljavati neku krizu! Ali, to sam ja, pomalo čudak, kao što već umetnici umeju da budu…
I pored svega, kada hoću da budem poštena prema samoj sebi, priznajem da se plašuckam starosti…
U tome leži zametak svih kriza, strahova, preispitivanja. Brže ili sporije, ali nekako kao da kola ipak kreću nizbrdo…
Toga smo svi svesni, samo se sa tom spoznajom nosimo na različite načine.
I nema razlike kod žena i muškaraca – frka je svima!
Samo je muškarcima lakše. Ukoliko počnu da ćelave, oni se ošišaju na nulu. Ukoliko se ugoje, oni to zovu muževnošću. Bore su kod njih svedočanstvo burnog i sadržajnog života.. Sede im doprinose seksepilu, naočare čine da izgledaju inteligentno i zavodljivo…
A žene?
Umiru od gladi, ispijaju megalitre vode, ginu na štiklama, rade vežbe, šetaju, zatežu bore, stavljaju porcelanske zube, nadograđuju kosu, nokte… Sve s ciljem da se godine zamaskiraju i sakriju. Jer kod našeg pola vlada teror mladosti i nekog savršenog izgleda koji niti je zdrav, niti je normalan, ali je već dugo imperativ…
Mislim da je caka zapravo u zdravom življenju. U samokonroli. Potrebi da radimo na sebi. Da volimo sebe i da se ni fizički ni mentalno ne zapuštamo. E, tada sve dolazi na svoje mesto!
U ovom našem razgovoru ja jasno izlažem stavove iza kojih stojim. U ,,Starijoj’’ i ,,Starijem’’ na iste teme indirektno dajem iste odgovore kroz sudbine junaka koje dovodim u neobične situacije. Sestru Nadičinu stavljam pred dilemu šta uraditi kada je u 49. ostane u drugom stanju. Njihovu koleginicu stavljam pred odluku da ostavi mladića s kojim je preko devet godina ukoliko je uskoro ne zaprosi. Nadicu iskušavam, ali i budim, tako što je muž posle sedamnaest godina braka po ko zna koji put prevari, a ona se u tome osvedoči…
Milan u ,,Starijem’’ preko deceniju i po pati za ženom koja ga je napustila, a onda se zaljubi u mnogo mlađu devojku u koju se zaljubi i njegov sin. Dragan napusti Taru, a činilo se da imaju idelana brak kao iz školskog udžbenika!…
,,Sve je ljubav’’, kaže divna pesma. I to je istina. Samo se za nju treba i boriti i žrtvovati!
Pita me jedna drugarica kako da nađe nekog. Rekla sam joj da za početak izađe iz kuće u koju se zatvorila kao u neku tvrđavu…
Previše je bilo kriza u našim životima! Vreme je da malo uživamo!

Da li je glavni lik smatrao da je nešto propustio u životu ? U kojim godinama počne čovek o tome na taj način da misli?

Glavni junak mog poslednjeg romana je Milan. Živi u centru grada, radi na fakultetu, ima provereni krug ljudi s kojima se viđa. I lepo mu je. Ne misli da je išta propustio. Zapravo se on i previše opustio. Sveo se na rutinu i radnje koje ne obavezuju, ali i ne usrećuju. Znam mnogo takvih ,,Milana’’, pa i ,,Milanki’’!

Samo što čovek sneva, a Bog zapoveda. Po proslavljenom 50. rođendanu u njegovo sivilo slučaj dovodi sunce u vidu prelepe Sunčice. E, gde razum prestaje, tu ljubav počinje…

Kada krenu da se rađaju želje i žudnje, tada dolazi do preispitivanja i spoznaje da je do tada monogo toga propušteno, ali se sve da i nadoknaditi…

Postoje trenuci kada svako od nas podvlači, onako samo za sebe, crtu i sumira šta je postigao, a šta propustio. To su dočeci Nove godine, rođendani, naročito oni jubilarni.

Milan, Dragan i Ivan u romanu iste godine proslavljaju 50. rođendan i to je prilika da se osvrnu i vide šta su uradili, i propustili, i da razmisle šta žele od života, pokušavajući da malo virnu i u budućnost.

Zbog čega nastaje trenutak da mislimo da je to sve od života i baš tada nas život iznenadi?

Nema opuštanja. Nema predaje.Život nas, kao najbolji trener, opominje kada se upavamo. Tera nas da ostanemo u formi. Čovek je po prirodi borac. Zato smo spremni da dosegnemo i nemoguće.Prirodno je da nekada zabasamo i na stramputicu, da iskrsnu ozbiljna i teška iskušenja, to nas troši, slabi.Ponekad kada čujem da nema ništa novo ja se obradujem, jer novo sve češće postaje neka loša informancija.Zato se odbrambeno učaurimo i tako se branimo od svakodnevnog bombardovanja pretnjama, zastrašivanja i crnh vesti.A takvo stanje nije prirodno. Do zaokreta će neminovno doći, bilo pozitivnog, bilo negativnog. E, o tome priča ,,Stariji’’! I sreća ume da zaboli, zbuni, napravi pometnju!

Da li se zrelim godinama čovek više kaje sto je nešto uradio ili što nije?

To vam je kao ona narodna priča o tamnom vilajetu. Šta god da izabereš  – kajaćeš se. Sve zavisi od tipa čoveka. Pred nekim je čaša uvek polupuna, a pred nekim poluprazna. Volim da različite likove stavljam u iste situacije i razrađujem kako će svaki od njih reagovati. Desi se da se i sama iznenadim kuda me priča odvede. Ponekad se otrgne i osamostali, vine u nepoznato. To su zvezdani trenuci!

Gde će nas “odvesti” knjiga ovog leta, pošto ste poznati da se Vaše knjige izuzetno čitaju dok smo na odmoru?

Nepopravljivi, neizlečivi sam optimista.Što bi moji đaci rekli: ne volim da mračim. Oko nas je toliko mnogo sivog, iritirajućeg, što nas razdražuje, iscrpljuje, cedi, muči… Naprosto, ne želim da to činim i ja svojim knjigama!Moja poetika nudi radost, uzbuđenja i opuštanje. Čitaoce volim da odvedem radnjom na mesta koja sam i sama posetila i na kojima je ostao delić moje duše. Priču prvih romana sam začinjava zanimljivim ličnostima iz naše istorije, a poslednjih romantikom, strašću, rečima svojih omiljenih pesama… Pišem onakve knjige kakve bih i sama rado čitala.U ,,Starijem’’ ćete prošetati Učiteljskom kolonijom u Beogradu, Kosmajem, Smederevom, Budvom, Pragom…,,Stariji’’ je već stigao do Turske, Grčke, Crne Gore, čak i Velike Britanije i Australije. Zato mi je poslednjih dana omiljena rečenica: neka se priča širi!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *