“Boje na platnu su isto što i tonovi muzičke kompozicije”

Zoran Gajić smatra da umetnost ne sme da ima granice i da je važno da ljudi ,umetnici, to u sebi prepoznaju. Pa tako , muzičar tačnije gitarista, prepoznao je pre nekoliko godina ljubav prema slikarstvu i konačno organizovao prvu izložbu. Otvaranje je bilo posećeno pa se nadamo da potreba za novim umetničkom izrazom još uvek postoji. Skroman , kakav je po prirodi , Gajić kaže da su otvaranju, u najvećoj meri, prisustvovali njegovi prijatelji , ali nećemo zanemariti komplimente slikara širom sveta koji su upućeni delima ovog umetnika.

Naziv izložbe je “ENERGIJA”, zašto baš taj naziv i kakvu energiju stvaraju Vaše slike?


Energija, zato što izradi svake slike obavezno pristupam sa energijom, koja moze da bude pozitivna ili negativna, to meni nije bitno, bitno je da postoji. Ukoliko nema energije, ostavljam platno i vraćam mu se u nekom boljem momentu. Ukoliko je slika uradjena sa energijom, ona će svakako emitovati neku svoju, ali na svakog posmatrača razlicitu kao i različit intenzitet, nezavisno od toga da li se posmatraču slika dopada ili ne. Na svakoj mojoj slici, iako je apstrakcija mora da postoji neki element koji će dati snagu slici, jer puko nabacivanje boje za mene nema potpuni smisao.


Zašto ranije niste nigde izlagali?


Istina je da je moj umetnički CV ravan nuli (pre ove izložbe), jer moj likovni izraz datira tek od pre nekoliko godina, ali sam tek u ovom trenutku smatrao da sam dovoljno sazreo da mogu da priredim svoju prvu izložbu i svoje radove predstavim javnosti. Još uvek istražujem, eksperimentišem i mislim da me čeka još mnogo evoluiranja u izrazu. Još uvek sam nestrpljiv i željan istraživanja.


Koja tehnika je korišćena prilikom slikanja?


Za sve izložene slike bi mogli reći da su radjene kombinovanom tehnikom. Tu podrazumevam sve što mi padne pod ruku, slikarski gesso, kamenčići, staklici, akrilne boje, ponekad sprej, obilato koristim spatule (spaklice) različitih oblika i veličina. Naravno, četke različitih veličina, sundjerčiće, zgužvane kese, celofan… cak i gitarske trzalice i eksere.


Kome su namenjena slike i da li uopšte postoji takvo gledanje?!


Za mene ne, slike su namenjene oku posmatrača, svako na njima vidi nešto drugo, odnosno različite ljude jedna slika može asocirati na mnogo različitih stvari. Slike pravim prvenstveno sebi, jer je to nešto (uz muziku i sport) što mi oplemenjuje dušu, čini me srećnim i oslobadja bilo kakve napetosti ili stresa. Moj prijatelj Miki Vučković kaže da svaki covek kao profesionalac u svom poslu može da bude dobar, osrednji ili loš, dok kao autor može da bude samo neshvaćen. Apsolutno je legitimno da kao autor budem neshvaćen, ni prvi ni poslednji u istoriji.


Šta predstavlja slikarstvo za Vas?


Jedan prebeg iz jedne realne i ne baš tako lepe sadašnjosti (koja traje već mnogo godina), u jedan svet nerealnog gde mi je sve dozvoljeno i gde mogu svoja osećanja i energiju da izbacim na platno i nakon toga se bezbedno vratim u realnost. Takodje je divan osećaj da sam stvorio nesto sto je samo mojih ruku (i mozga) delo. To je nešto što ostaje i posle nas. Naravno, nisam sa svakom svojom slikom zadovoljan, neke preslikam posle nekog vremena jer me slika prosto ne čini više srećnim, ali to je večito i normalno preispitivanje autora, da li je delo gotovo i da li valja.

Otvaranje izlozbe je bilo jako posećeno, jel to dobar znak za umetnost u Srbiji?
Iskreno, ne znam i nisam siguran, ali se nadam. Na otvaranju je bilo preko 130 duša, sve su to moji prijatelji koji su dosli zbog mene, ne znam koliko im se svidjaju moje slike, ali je sigurno da svi oni imaju neki odnos prema tome. Na kraju prijatelje i stvaramo po nekim zajedničkim afinitetima i interesovanjima. Ja bih bio jako srećan da su udarne vesti uspesi naših naučnika, sportista, umetnika… a ne vesti iz reality show programa, hronike, nesreća…

Otkud muzicar u svetu slikarstva.. I gde prestaje muzika, a počinju boje?
T
o se desilo sasvim slučajno (ako slučajnosti postoje), verovatno ima neke veze kod “umetničkih duša”, tj. moguće je da su mnogi polivalentnih sposobnosti, ali se nisu oprobali u raznim sferama umetnosti, već se drže onoga gde su sigurni. Moj kolega gitarista Vuk Bradić je rekao da sad i vidi ono što ja sviram, pa ja prihvatam da su boje na platnu isto što i tonovi, odnosno zvuci različitih instrumenata u okviru odredjene kompozicije, tj. muzičkog dela. Ja sam u horoskopu blizanac i verovatno se nas dvojica borimo oko toga da li ćemo vezbati gitaru ili slikati, mada mislim da za obojicu ima mesta. Izrada jedne slike ne traje dugo obzirom da ja iz sebe brzo izbacujem tu ekspresiju koju stavljam na platno, tako da ima mesta za obojicu.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *