44 GODINE KAKO NAS JE NAPUSTIO NOBELOVAC OD POVERENJA

Mada je u knjizi rođenih upisano da je Ivo Andrić rođen 9. oktobra 1892., u svim dokumentima gde je svojeručno upisivao datum rođenja pisao je 10. oktobar. Majka ga je još u povoju odnela u Sarajevo, gde joj je muž službovao. Godine 1894. otac mu umire od tuberkoloze.
U Višegradu Ivo Andrić pohađa osnovnu školu. U jesen 1903. godine upisuje se u Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Stanuje s majkom koja radi kao tkalja u obližnjoj fabrici ćilima. Među gimnazijalcima zapažen je kao pripadnik nacionalističke omladine.
Sarađuje u Hrvatskoj riječi, Hrvatskom pokretu, Savremeniku – objavljuje recenzije o knjigama, zatim pesme i beleške o likovnim izložbama. U Hrvatskom pokretu objavljuje četiri Pisma iz Krakova. Od svog prijatelja Durbešića 28. juna 1914. saznaje da je u Sarajevu ubijen Franc Ferdinand, prestolonaslednik i potom napušta Krakov. Vozom stiže u Zagreb, a kasnije u Rijeku i brodom dolazi u Split.
Sutradan policija ga hapsi kao pripadnika nacionalno-revolucionarne omladine. Potom 2. jula 1917. pomilovan je i odlazi u Višegrad. Početkom jeseni mobilisan je u vojsku. Godine 1918. iz štampe izlazi Andrićeva prva knjiga Ex Ponto, pesme u prozi.
List Borba, 19. Oktobra 1961., objavljuje da je Ivo Andrić najozbiljnijij kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Sedam dana kasnije Ivi Andriću je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Skupština Kulturno-prosvetne zajednice Srbije odlučuje da se Andriću dodeli Specijalna Vukova nagrada.
Umro je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 13. marta 1975. godine, u 82 godini. Sahranjen je u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju.
Njegovim delima i rečima se vraćamo, a kako i ne bismo?! Opisivao je život toliko precizno da najčešće u njegovim knjigama nađemo odgovore na pitanja koja su nas sustigla. Pa zato, izdvajam neke od rečenica nobelovca od poverenja, a vi pišite u komentarima koji su vama citati najdraži.

“Celog veka se lečimo od nesretnog detinjstva.”


“Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.”


“Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.”


“Da je šutnja snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole da pričaju.”


“Lepša duša dublje jeca.”


“Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.”


“Nisu svi ljudi tako rđavi i kao što to rđav čovek misli.”


“U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne ume da mrzi.”


“U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno.”
“Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.”


Ovo je jedna molitva iz “Znakova pored puta”
“Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj – pošto od tvoje volje sve zavisi – da uvek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna. Daj da predmet naših želja bude viši i lepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne iznevjrimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor.
Daj nam prav put, sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja.
I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svakim delićem bića želimo”.

ĆULIBRK SANJA

2 komentara na “44 GODINE KAKO NAS JE NAPUSTIO NOBELOVAC OD POVERENJA

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *